Ne vidi se odmah sa ulice. Kada prođete kroz kapiju, prvo ćete naići na veliko bure koje viri iz kamenog zida. Ali, iako je tu samo radi ukrasa i ne toči se vino iz njega, ono sasvim simbolično najavljuje sve ono što se može naći unutra. Tek kada od tog bureta skrenete levo, stupili ste na prostor restorana, iako vam se može učiniti da ste se zatekli u nekom vrtu. Zato morate verovati velikom natpisu ispred kapije da je to zapravo restoran Daka.

Ovakvo mesto veoma je zahvalno imati u centru grada. Velika količina zelenog rastinja i činjenica da ulaz nije sa trotoara, čine ovo mesto mirnim i staloženim. Stoga ulazna kapija nije sasvim obična, to je kapija paralelnog sveta sačuvanog od svih spoljašnjih uticaja. I zaista, ručak ovde nije „usputna varijanta“ jer pored vremena za obrok treba odvojiti i vreme za uživanje, kako u hrani tako i u ambijentu. A prema rečima menadžera restorana, ovde dolaze upravo oni koji to umeju.

Četrdeset osoba istovremeno može da uživa u čarima terase-bašte koja se svakog jutra osvežava pre nego se u rad pusti i fontana koja se nalazi u samom njenom središtu. Veliko ogledalo koje sa jedne strane odvaja baštu od komšiluka stvara utisak znatno većeg prostora nego što zapravo jeste i ta mala optička varka čini da se osećate slobodnije i opuštenije. Iako je bašta na otvorenom, s obzirom da je natkrivena, dodatna ventilacija čini boravak mnogo prijatnijim, a na pomisao na to kakva je „klima“ samo desetak koraka napred, ne želite da je napustite. Sami ventilatori koji omogućavaju to dodatno strujanje vazduha, potpuno su uklopljeni u prostor, tako da ćete jedva pronaći glavnog krivca za dobar osećaj koji vas obuzima dok sedite na terasi.

Osim vašeg sopstvenog glasa i glasova ljudi oko vas, ovde nećete čuti drugih zvukova. Nema muzike uživo koju biste morali da nadjačavate, samo će vas na svaki pun sat prenuti iz misli ili razgovora ogroman stari časovnik sa klatnom koji je smešten tik uz šank i tako vas obaveštavati da vreme ipak prolazi iako vam se u tim trenucima tako ne čini. Međutim, ovo nije jedini antikvitet ovde. Još jedan ovakav časovnik nalazi se unutar restorana, a terasu upotpunjuje stari klavir. Očekujete da se svakog trenutka sa ovog „Pianoforte fabrik „Germania““ začuju zvuci, ali on ipak nije u upotrebi.

Unutrašnjost restorana je nešto manjeg kapaciteta od bašte i za razliku od nje ostavlja utisak ušuškanosti i topline. Mnoštvo detalja: skulpture, kredenci, lutke, slike na platnu, vitraži čine ovaj prostor nekako ličnim. Stolovi su savršeno postavljeni i još vam jedino preostaje da poručite hranu. Daka je restoran internacionalne kuhinje, a poseban naglasak stavljen je na konjsko meso. Na meniju su konjski biftek, konjska pršuta, konjski karpaćo ali i sve od domaćeg roštilja. Ako biste ipak starinski, tradicionalni doručak, a čest ste Dakin gost, možete dobiti i kačamak i pravu srpsku proju. Ukoliko ste ipak poklonik ribe i morskih plodova, opet ste na pravom mestu jer brancin, orada, tuna, hobotnica, pastrmka, lignje unose vodenu svežinu u jelovnik. U teškoj ćete se situaciji naći onog trenutka kada budete morali da se opredelite za vino koje će adekvatno pratiti vaš obrok. Vinska karta je raznovrsna i zaista je teško opredeliti se između mnoštva kako domaćih tako i stranih vina.

Bilo da je reč o porodičnom ručku ili pak poslovnom, rezervacije su obavezne a i garancija su da ćete naći svoje mesto ovde. Ambijent je savršen i za letnje konferencije, radne doručke ili manje proslave. Pravo mesto za beg od letnje sparine i vrelog asfalta, a to su prepoznali i brojni političari i biznismeni koji su postali redovni gosti. Kao što kad jednom sednete u baštu ovog restorana i zaboravite na vreme i nemate želju da je napustite, tako ćete posle prvog odlaska poželeti da se uporno vraćate i da vam Daka postane sastavni deo dana.